MOĆ SAMOIZLEČENJA – TAJANSTVENI LEK KOJI SVI NOSIMO U SEBI..

screenshot_8

„Glavobolju uvek svladavam paracetamolom“, kaže Kornelija (31) iz Zagreba. „Prošlog meseca uhvatila me je žestoka glavobolja. Pripremila sam tabletu i čašu vode, ali me je na tren omeo telefonski poziv.

Kad sam spustila slušalicu popila sam analgetik i legla. Kao i obično, u roku od pola sata glavobolja je popustila i osećala sam se kao nova. Međutim, kad sam ustala, pronašla sam tabletu netaknutu kraj prazne čaše. Smetena telefonom, popila sam samo vodu, a ne i tabletu, ali bol je ipak prošla „.

Kornelija je jedna od mnogih koji su iskusili učinak placeba, poboljšanje zdravstvenog stanja pod uticajem pozitivne sugestije. Placebo (latinski „ugodiću“) temelji se na zabuni, obmani ili laži, ali njegovi efekti su stvarni i opipljivi.

Zanimanje nauke za fenomen placeba potiče upravo od dobronamjerne laži koju je izrekla jedna američka bolničarka tokom savezničke invazije na južnu Italiju u Drugom svetskom ratu. Bolničarka je pomagala anesteticar Henriju Bicer, koji je lečio ranjenike. Kad je potrošen morfijum, bolničarka je idućem ranjeniku rekla da će mu dati injekciju moćnog analgetika, iako je injekcija sadržala običnu slanu vodu.

Čudesno, lažna injekcija je ranjeniku ublažila bol, a Bičer je to pripisao učinku pozitivne sugestije. U mozgu ljudi koji veruju da dobijaju lek (bio on pravi ili ne) dolazi do lekovitih biohemijskih promena. Ako oboleli od osobe od poverenja čuje da će dobiti lek, mozak proizvodi hormone prijatnosti (kao što su endorfin, endomorfina, dopamin).

Taj hemijski koktel izazvan verom u lekovitost terapije ublažava bol, popravlja raspoloženje, jača koncentraciju, podiže imunitet, vraća pritisak u normalu, kao i puls, disanje, varenje i spavanje. Placebo aktivira prirodni „sistem zdravstvene zaštite“ koji poseduje ljudsko telo. Očekivanje ublaživanja tegoba pokreće mehanizam koji uvećava telesno i duševno blagostanje.

Čudotvorni placebo

Placebo se pokazao kao najefikasniji kod stanja koja su pod direktnim nadzorom centralnog nervnog sistema, a to su: sve bolesti kod kojih su prisutni bolovi, psihijatrijske i neurološke bolesti poput depresije, anksioznosti i Parkinsonove bolesti. To je razumljivo, jer placebo deluje upravo na centralni nervni sistem.

Na primer, kod lekova za depresiju i analgetika 50 posto učinka pripisuje se placebo efektu. Pacijenti kojima je izvađen umnjak doživljavaju jednako olakšanje od stvarnog i lažnog tretmana ultrazvukom, pod uslovom da i oni i zubari veruju da je uređaj uključen.

Istraživanja pokazuju i iznenađujuće primere placeba. U jednom istraživanju lekari su uspešno uklonili bradavice tako što su ih obojili jarkom bojom, bez ikakvih medicinskih svojstava, rekavši pacijentima da će bradavice nestati kad boja izbledi. U eksperimentu na astmatičarima otkriveno je da im se disajni putevi šire i kad im se daje lažno sredstvo za inhalaciju.

U 11 istraživanja, 52 odsto obolelih od kolitisa (bolesti upaljenih creva) izjavilo je da im je bolje iako su primili lažan lek, a i snimci su pokazali smanjenje upale kod 50 posto pacijenata tretiranih placebom.

Nekim ljudima nedostaje mehanizam placeba. Na obolele od Alchajmerove bolesti analgetici deluju slabije nego na zdrave ljude, jer su im neuronske veze među predčeonim režnjevima i centrima za zadovoljstvo oštećene. Njima sugestija o delotvornosti leka ne dopire do moždanog centra koji bi trebao da izluči hormone za udgodu. Dok, s druge strane, zdravi pacijenti osećaju blagotvorne efekte i leka i placeba, pacijenti koji ne mogu zamisliti budućnost zbog poremećaja u moždanoj kori osećaju samo učinak leka.

Na učinak leka utiče i boja i oblik. Dobro pogođene spoljne funkcije tablete uvećavaju delotvornost stvarnih lekova, baš kao i placeba u farmaceutskim testiranjima. Žute i narandžaste tablete su najbolje za antidepresive, jer te optimistične boje podsećaju na sunčevu svetlost. Crvene tablete su pogodne za stimulativna sredstva. Zeleno tablete najbolje smanjuju teskobe, napetost i zabrinutost.

Bele služe za lečenje stomačnih čireva i probavnih smetnji. Nije svejedno ni koliko puta dnevno uzimamo lek. Više malih doza je bolje od jedne velike. Placebo koji se daje četiri puta na dan izaziva veće poboljšanje nego onaj koji se daje u dve doze. Ako na leku ili na ambalaži utisnut poznati naziv leka ili proizvođaču, učinak će biti veći nego od „anonimnog“ leka. Dobar naziv pojačava delovanje i stvarnim lekovima (u reči „vijagra“ spajaju se vita (život) i slapovi Nijagare, koji odražavaju moć prirode).

Placebo suprotnom ima „zlog brata“. Njegovo ime je nocebo (latinski „naškoditi“), koji aktivira stresni mehanizam na sličan način na koji placebo uključuje mehanizam prijatnosti i lečenja. Na primer, muškarci koji uzimaju često prepisivan lek za uvećanu prostatu imaju dvaput veću stopu impotencije ako su upozoreni da bi im lek mogao izazvati seksualne smetnje, nego ako im o tome nije rečeno ništa.

U jednom istraživanju 30 posto dobrovoljaca kojima je davana lažna hemoterapija pretrpelo je jako opadanje kose što je očigledno posledica strašnih priča o hemoterapiji koje su pre čuli.

„Ako čujete sirene i vidite dim, doći ćete do zaključka da se nešto loše dešava i organizam će vam ući u stanje stresa. Po tom obrascu deluje i nocebo „, rekao je Tor Vager, neurolog sa Univerziteta Kolumbija.

(Lovesensa)

loading...

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *